Мама ми је рекла: Не смеш! Значи, не воли ме.
Када се беба роди родитељи се брину о свим њеним потребама, омогућавајући им да се поред њих осећа сигурно и прихваћено. Управо то је камен темељац потребан да дете једног дана одрасте у самосталну особу. Али , до тада треба прећи дуг пут са многим препрекама.
Да би смо дете припремили за успешно укључивање у околину и створили предуслов да се дете само стара о себи, морамо научити да прави разлику између онога што жели о онога што је могуће. То захтева да проценимо шта је нашем детету заиста потребно и шта је жеља коју можемо испунити, а шта је жеља коју не морамо испунити јер је дете жели само да би имало већу пријатност. Дете ту разлику још увек не зна.
Дете у првој години има осећај безусловне вољености јер му родитељи испујавају све жеље и брину се за њега и за његов осећај пријатности. То што му испуњавају све жеље за дете је знак да га родитељи воле. Но, када дете почне да пузи, пре или касније почеће да ради ствари које родитељи неће и не смеју да допусте – родитељи ће почети да одбијају дететове жеље и наступиће драма друге године.
Упркос дечјим протестима родитељи знају колико је важно да буду доследни и истрајни. До седме године дете ће разумети да га родитељи прихватају и воле чак и када му не испујавају неке жеље или му неко понашање забрајују.
Наступа период у коме често дететове жеље долазе у сукоб са жељама његових родитеља, који забранама и захтевима почињу да постављају границе свом детету. Пошто свом детету желимо да помогнемо на путу ка успеху, поступно ћемо га навикавати на обављање различитих обавеза, које му се у том тренутку неће чинити забавним, нити ће му нудити задовољство.
Родитељско ,,НЕ“ дете преводи у ,, НЕ ВОЛИ МЕ “ зато што још увек не разуме да га родитељи воле, а да му истовремену не дозвољавају да ради нешто у чему ужива. Упорне покушаје детета да оствари оно што му родитељи не дозвољавају можемо протумачити као интезивну жељу да га родитељи воле, у шта је спреман да уложи велику енергију (кроз сузе, галаму, ,,дивљање“ , бес…). Мисаони свет малог детета је црно-бели, то је размишљање по принципу све или ништа, без финих нијанси између.
Постављање граница детету је увек непријатно. Пошто дете волимо, на његову патњу одговарамо са осећањем. Али, управо зато што заиста волимо дете, ми ћемо,,Стиснути зубеи истрајати у ономе што је за њега добро, иако је због тога веома несрећно“ .
Наравно да родитељи не желе да се дете увек плаши да ће престати да га воле, па му често говоре да га воле и хвале оно што је добро урадило, а прекоревају и кажњавају неприкладно понашање, што детету увек и објасне.
Упркос дечјим протестима родитељи знају колико је важно да буду доследни и истрајни. До седме године дете ће разумети да га родитељи прихватају и воле чак и када му не испујавају неке жеље или му неко понашање забрањују.
У васпитању детета настао би велики проблем ако би његови родитељи мислили да су добри и брижни само када испуњавају сваку дететову жељу. У том случају, они би своје одбацивање неке дететове жеље видели као стварни доказ да не воле своје дете. Овакав васпитни приступ води дете ка добу одраслог у којем ћетешко прихватити критику и захтеве околине, јер ће их доживљавати као напад на своју личност, а не као упозорење за грешку у свом понашању.
Родитељи знају да можемо бити добри и вредни поштовања и када не урадимо све како треба. Зато не крију своје грешке од детета и признају да нису свезналице. Тиме помажемо детету да разуме како није потребно бити савршен да би нас други волели и да морамо волети себе и када не урадимо све најбоље. Ако своју децу успемо томе научити, дали смо им одличну основу за живот.
Можда ће вам се свидети и...
Казна је повезана са осећањем љутње онога ко кажњава. Избегавању кажњавања доприноси и заблуда да су прихватљива само пријатна осећања, а да она због којих се лоше осећамо треба сакривати или да их чак уопште и не треба осећати. Но, свака од емоција коју доживљавамо има своју намену и као тава је у одређеним условима прикладна и пожељна.
Смисао казне је да помогне детету да се у будућности не понови непримерено понашање.