Активности

Gallery
13. маја 2019.

Сваки родитељ се нађе у ситуацији да не зна шта ће са дечјим нагативизмом који се јавља у 3. години и чини се да никако неће престати. Најчешћи одговор на све ваше предлоге и захтеве је „НЕ“ – као из топа.

Дете тако неће да једе, спава и да користи ношу. Често свој бунт поткрепљује и нападима беса, а ако му једном попустите, доследно ће се придржавати оваквог реаговања. Вама се чини да све ради баш вама у инат и питате се да ли ће и када поново бити оно добро и послушно дете које је до недавно било. Охрабрићемо вас, ваше дете пролази кроз фазу освајања свог простора, развијања аутономије и не допустите да вас овакво понашање обесхрабри.

Једноставно, пређите преко дететовог НЕ и НЕЋУ као да га нисте ни чули и следите своју идеју о томе шта је за ваше дете у том тренутку најбоље.

Не постављајте му питање – хоћеш ли да једеш када за то дође време и тиме му не дајете прилику да одговори не, само му кратко саопштите да је време за вечеру, спавање или купање.

Мама звана “Не-Не”

Једна девојчица је своју маму звала Не-не, погађате зашто: добијала је сијасет порука “не то”, “не ово” или “не оно”.

Настојте да детету упућујете поруке које афирмишу понашање или особину коју желите да развијете код детета, типа буди храбар, буди вредан, играј поштено уместо не буди кукавица, немој бити лењ, не варај у игри

Наређујте детету што је могуће мање јер тако отварате простор да ваше дете постане независно и преузме одговорност за своје поступке.

Поставите му јасне границе када су у питању безбедност, храна и сан.

У свему осталом обезбедите му више слободе избора.

Самосазнање или свест о себи

Предшколско дете описује себе кроз физички изглед, личне предмете и разне активности. На предшколском узрасту дете још нема развијен појам о себи тако да није у стању да интегрише унутрашња, прошла и садашња искуства, да себе доживи као особу која има различита осећања и мисли у различитим ситуацијама. У исто време поседује особине које су релативно сталне и стабилне.

Појам о себи дете гради на основу разликовања себе од других што у великој мери зависи од вредносних судова које други, одрасли пре свега, саопштавају о детету. Уколико често слуша глобалне вредносне судове о себи, дете ће изградити глобалну слику о себи настојећи да усклађује своје понашање са њом. Ако стално слуша судове типа ти ниси добар, ниси послушан, сматраће да је тако како му говоре али неће знати шта треба да промени да би било добро и послушно дете.

Дакле, није од велике користи критика са пуно негативних процена из које дете извлачи само закључак шта код њега неваља али не ишта би било корисно да промени у свом понашању. Корисно је уз позитивне оцене везати црте или особине које оно поседује, а које том понашању доприносе јер на тај начин дете учи како да повеже своје понашање са трајним особинама и код себе и код других, типа то си добро урадио јер си вешт. Важно је развијати код деце позитиван став према различитостима међу људима и толерантности јер они чине живот занимљивијим и богатијим.

Сопствене могућности и ограничења

У развоју појма о себи, посебно је важно помоћи детету да развије осећање самопоуздања, а то постижемо сталном манифестацијом прихваћености детета без услова и резерви. Такође је важно развити код детета осећај да се све може поправити и променити. Важно је да дете схвати да се понашање може мењати својом вољом, према сопственим потребама и очекивањима и усклађивати са постигнућима које жели да оствари. Уместо грдње, прекора и казни, детету много више помаже кад чује савете, упутства, лична искуства одраслог. На тај начин одрасли показује разумевање за дететове развојне проблеме, неспретност, незнање и слично.

Осећања

Важно је помоћи детету да слободно изрази своја осећања, да их лако препознаје код себе и других, да их адеквано вербализује и повезује са конкретним ситуацијама. Пре свега сада и овде, а потом и у прошлости и будућности јер тако развија лични континуитет и стабилност. Дакле, уместо да му се каже, не плачи то не боли, објашњава му шта осећа – да ли си се упишкио када си пао, кад нешто боли, сузе саме теку. На тај начин се остварује један важан развојни процес – повезивање спољашњих догађаја са унутрашњим, са представама, мислима, осећањима, чиме се склапа слика о себи и својој личности.